Kraljice

Ruma, jun 2015.

„Svaka ideja raste i prerasta u veću misao. Iz naučno-istraživačkog rada stvorio se projekat koji je imao za ideju da se reči sprovedu u konkretna dela“, naveo je Petar Popović, umetnički rukovodilac Ansambla.

Popović je u dvogodišnjem projektu „Da i našim šorom kraljice krenu“, podržanom od strane Opštine Ruma, imao za cilj istraživanje kraljičkog običaja na terenu, opremanje potrebnom nošnjom, kao i medijsku promociju pri izvođenju ovog običaja. Revitalizaciji običaja priključila se i Srpska pravoslavna crkva Sošestvija Svetog Duha, što je dalo širu dimenziju ovom projektu. ANIP „Branko Radičević“ dobio je Blagoslov od Episkopa sremskog Gospodina Vasilija.

„U radu sam se bavio temom srpskih kraljičkih povorki na prostoru Srema – tumačenjem kraljičkih povorki, njihovim varijantama, ulogama u okviru povorki kao i igrom kraljica. Naglasak je stavljen na opise povorki, koji se beleže od Vuka Karadžića do savremenih istraživača, pomoću kojih se u daljem radu rekonstruisao običaj.“

Rad sa temom „Kraljičke povorke na području Srema“ imao je za ideju da pokuša da objedini većinu dosadašnjih podataka, kao i da se uz pomoć nađenih izvora potvrdi postojanje ovog običaja. Popovićev cilj bilo je istraživanje i revitalizacija kraljičkog običaja na području Srema, tačnije Rume, preko koga bi se edukovala populacija i očuvavala nacionalna svest.

Nedovoljno istražen teren Srema je bio dodatni motiv da se obradi ova tema. Literatura koja postoji je vrlo oskudna i teško se dolazi do nje, jer su neki zapisi o ovom običaju iz ranog 19. veka.

„Pored bavljenja pedagoškim radom u Ansamblu, trudim se da prenosim živu tradiciju, pričama ili snimcima sa terenskih istraživanja, i da svim grupama prenesem ono što znam o običajima i našem narodu. Da sve ne bi ostalo na prepričavanju običaja došlo se na ideju da bi mogli i da revitalizujemo ovaj običaj, te da na taj način on postane tradicija i vrati svoje mesto u narodu.

“Popović smatra da je svrha povorki, koje su se pojavljivale u toku celog godišnjeg ciklusa običaja (od Božića do Božića) bila obezbeđenje plodnosti i zaštita od tada čoveku nepoznatih sila. Svaka povorka je imala, kako kaže, zadatak da kroz obred uspostavi vezu sa onostranim i da umoli sile za boljitak. Onostrano kod Srba je sinkretizovalo paganizam i hrišćansku veru.

„Kraljice“ ili „rusalije“, kako ih nazivaju u pojedinim oblastima, imale su jasno definisane uloge i gotovo uvek su se pojavljivale u vreme Duhova (Rusalija) odnosno pedeset dana posle Uskrsa. „Rusa“ na slovenskom jeziku znači vila stoga je u narodu postojalo verovanje da su one duše nesretno umrlih devojaka.

„U mnogim krajevima kraljice su se izobičajile, kao u Šumadiji gde su početkom dvadesetog veka taj običaj izvodile još samo Romkinje, a na više mesta samo su se još starije osobe sećale kraljica iz svog detinjstva. Opšte je pravilo bilo da u kraljice idu najlepše devojke i one koje dobro pevaju.“

Uz veliku pomoć mentora MA Gordane Roganović, Popović je došao do teksta Luke Ilića iz dela „Narodni slavonski običaji“, gde on govori o godišnjem ciklusu i navodi da mu je žena iz Rume kazivala tekstove kraljičkih pesama. Ovaj izvor nedvosmisleno je Popoviću ukazao na postojanje kraljičkog običaja na teritoriji Rume. Takođe, u dva navrata je naišao na pominjanje „koleda“, odnosno „kraljice“, na prostoru Srema, ali u „Arkivu za povijestnicu jugoslavensku“.

„Literatura, živa reč kazivača, a i upute istraživača koji su se već bavili ovom temom bili su početni koraci za istraživanje. Velika prepreka za istraživanje ovog običaja jeste njegovo rano izobičavanje u praksi. Kada se to tačno desilo ne može se saznati, ali po zapisima autora negde je to bilo čak krajem 19. veka, a po nekim izvorima negde polovinom 20-og. Vodeći se podacima na koje sam naišao pokušao sam da napravim hronološki pregled do sada zabeleženih podataka o kraljičkim povorkama.“

Na uput mentora pronašao je fragmente koji su o ovom običaju objavljivani u „Brankovom kolu“. Na Popovićevu molbu radnici Biblioteke Matice srpske su mu slali skenirane fragmente onako kako su nailazili na tragove pisanja o kraljicama. Neki su se odnosili na objašnjenje i analizu običaja i razloge iščezavanja. To je bila okosnica istraživanja, jer se Popović na nađen izvor oslonio i upotrebio ga za rekonstrukciju običaja.

Zdenka Lehner u „Osiječkom zborniku“ br.7 iz 1960. godine beležila je podatke o Srbima koji su živeli u Dalju. Popović je do literature došao preko Knjižnice Filozofskog fakulteta u Zagrebu. U članku Lehnerova daje opis obnovljenog običaja od 21. juna 1959. godine koji je podstaknut na obnovu od strane Etnografskog odeljenja Muzeja Slavonije. Tako detaljan opis uloga i opremljenosti kraljičke povorke pomogao je Popoviću u postavci običaja. Geografski gledano Dalj je na samoj granici zapadnog Srema i istočne Slavonije, ali po celovitosti opisa povorke ovo je jedan od izvora na koji se moglo osloniti pri rekonstrukciji.

Po Vukovim zapisima samo četiri pesme se pevaju dok se „kraljice“ kreću kroz selo, a sve ostale se izvode u kućama domaćina koji ih prime. Pevalo se domaćinu, domaćici, ženi koja ima sina za ženidbu ili kćer za udaju, momku, devojci, mlađoj sestri, mlađem oženjenom čoveku, nevesti, vojniku, đaku, devojčici.

U tekstovima pesama Popović je prepoznao „udadbeno – ženidbeni” karakter, sa elementima inicijacije, ukazujući da se u kraljice išlo i radi sticanja mogućnosti udaje u narednom periodu, gde one zajednici pokazuju sebe idući od kuće do kuće, kako bi sebi eventualno „našle mesto“.

Iz svih nađenih izvora, Popović je došao do zaključka da su kraljičke povorke postojale na području Srema. Njihovo iščezavanje negde je bilo ranije, a negde se zadržavaju do sedamdesetih godina 20. veka. Svaku paralelu između nađenih izvora smatrao je nemogućom. Postoje velike razlike u broju, načinu izvođenja običaja i odevanja, podeli uloga.

„Revitalizovanjem ovakvog običaja u svojoj sredini želim da probudim svest naroda i zajednice u kojoj živim, te na taj način pokažem koliko je naša tradicija lepa, bogata i vredna, a generacijama ostavim u zadatak da takvu tradiciju sa ponosom nose u budućnost.“

https://brankoradicevic.org.rs/wp-content/uploads/2019/04/Skeniranje_20190415.jpg